Svakodnevno smo izloženi različitim pritiscima (porodica, posao, škola…) koji izazivaju strahove, brige i utiču na  naše celokupno psihosomatsko stanje.

Praksa je pokazala da su fizička aktivnost, relaksacija, smeh, druženje najbolji čuvari zdravlja i kvalitetnijeg načina života. Ravnomeran način rada jača koštanomišićni, nervni, respiratorni, kardiovaskularni, digestivni, urogenitalni sistem; uči nas kako da pravilno koristimo “aparat za kretanje” tj. da pravilno sedimo, stojimo, hodamo, odnosno da normalno funkcionišemo, da ublažimo tegobe, da živimo uz manju dozu medikamenata ili bez njih. Sve ovo ima povratno dejstvo na našu “glavu”-psihičko stanje i pomaže nam da se osećamo sigurnije, manje napeto, nervozno, iscrpljeno…odnosno da kvalitetnije živimo.

Rad je zasnovan na elementima hatha joge (stavovima-vežbama, disanju, relaksaciji, vežbama koncentracije, vizualizacije). 

Stav je vežba duhovne stabilnosti, na neki način razvijanje samospoznaje – osoba postaje svesna sopstvenog tela, prostora, pokreta, disanja, kao i reakcija koje stanje mirovanja ili pokret izazivaju. Odlika stava je statičnost i stabilnost. Izgrađujući stav postepeno otklanjamo otpore u mišićima, ligamentima, tetivama, zglobovima , otvaramo se prema sebi, vodimo ¨”dijalog” sa telom.

Tehnike disanja, koncentracije, vizualizacije, relaksacije primenjene u celini ili redukovano pokazale su se delotvornim kod određenih psihosomatskih poremećaja. Npr. jednostavne tehnike smirenog praćenja daha, zvučnog izdaha ili alternativnog disanja otklanjaju napetosti, smanjuju otpore i unose osećaj smirenosti-

Jelena Vidić-Marković